Nada, moj novi duševni put, 3. deo
Evo mene opet. Ponovo koračam stazama prostranstva beskrajnog, savršenog mira.
Koliko je zapravo malo Univerzum tražio od mene pre nego što me je ponovo priključio na svoj Izvor i nadahnuo neopisivom prijatnošću u kojoj uživam u svakom udisaju kiseonika. U ovim trenucima ne čeznem ni za čim materijalnim, a nekako posedujem sve što mi treba.
Moja duša je nahranjena kosmičkom energijom koja je prodrla u sve pore mog bića ubrzo nakon mog ponovnog uključivanja u humanitarni rad. Tama me danas jeste napala, ali je bila odbijena snažnom svetlošću koja proističe iz dela nesebičnog služenja.
Sada sam ponovo na bezvremenoj stazi na kojoj se događaji čudesno prepliću, dok se prošlost, sadašnjost i budućnost pretapaju u samoobnavljajući sadašnji trenutak. Kolika lepota — vidljiva i ona nevidljiva ljudskom oku...
Ponovo sam nagrađen pozitivnom energijom koja je sa nebeskih staza sišla na mene. Dobio sam snage da odagnam tamu i ostanem u svetlosti, spokojan i u dobrom raspoloženju.
Ubrzo nakon mog ponovnog uključivanja krenuo je talas i priliv pozitivne energije koji je od običnog dana napravio magičan i čudesan. To je lepota koja ispunjava maštu i nadilazi shvatanja. Nesebično služenje je put kojim se ostvaruju snovi i mašta postaje realnost.
Zahvalan sam za ovu priliku, koja je za mene najbolji i najlepši poklon od Univerzuma i dar od Stvoritelja koji me čini bogatim čovekom, bez obzira na stanje na računu. Ne zaboravljam sam početak — momenat i splet okolnosti kada je sve ovo krenulo.
Nastaviću da služim socijalno ugroženim porodicama, pojedincima, kao i ništa manje vrednim životinjama i biljkama. Dugo sam lutao, ali sada nazirem svoj put, i gvozdena ruka smrti koja melje sve pred sobom rastapa se pred silom i snagom kojom odiše stvaralačka kosmička energija.
Verujem da sam tek na početku i da ću nastaviti da celim sobom koristim svoje slobodno vreme, energiju i kapacitete da služim ovoj uzvišenoj svrsi.
Da li postoji išta važnije od afirmacije i prihvatanja?
U narednoj akciji naišao sam na veliku, iskrenu zahvalnost od strane korisnika pomoći. U tom momentu sam i sam, kao volonter, postao njoj zahvalan zbog njene zahvalnosti prema meni. Ovo možda zvuči čudno, ali zaista — takva je bila priroda tog događaja.
Dostavio sam oko 48 kilograma veganske hrane za pse.
Dogodila se zahvalnost unutar zahvalnosti. Korisnica pomoći bila je meni zahvalna i prijatno iznenađena zbog donacije koja joj je odobrena i dopremljena, dok sam ja osetio duboku zahvalnost prema njoj — zbog njene zahvalnosti prema meni. Verujem da je razlog tome to što se zahvalnošću ujedno afirmiše čovekova ličnost. Pošto je zahvalnošću afirmisana moja ličnost, i sam sam u tom trenutku bio duboko zahvalan.
Tako se dogodio vrtlog zahvalnosti koji je oduvao sva prekomerna i suvišna pitanja koja opsedaju, muče i zbunjuju ljudski um. Zaista je divno učiniti dobro delo. Definitivno, ovo su uzvišene i predivne stvari.
Ovo su momenti kada se ono nebesko aktivira u čoveku i, poput izbrušenog dragog kamena, od ljudskog bića ostaje čista bit — sama suština koja zrači i odiše pozitivnom, stvaralačkom energijom.
Moj život je još jednom na putu transformacije, dok u meni traje proces koji pokreću čudesni prilivi emocija proistekli iz dela nesebičnog služenja.
Posmatrao sam divno, pomalo zbunjeno, blago zabrinuto biće kako me je, uz povišenu opreznost, primilo u svoj dom. Bio je to jedan od pasa za koje je dostavljena donacija hrane.
Nahraniti ta bića jeste nesebično delo koje povezuje dušu sa dubokim smislom, dok, oterujući mnoga opterećenja, čini život jednostavnim, punim radosti i smisla.
Koji je momenat u meni izazvao najdublju impresiju? Da li odlazak u nabavku hrane, koji me je na trenutak uzdigao do Nepojavnog, pa nazad u konkretno? Ili pseći pogled ispunjen nadom u trenutku kada sam posetio njegov dom? Ili ipak neverovatna zahvalnost i poštovanje koje mi je ukazano od strane vlasnice tih divnih pasa?
Sve vreme sam deo jednog divnog procesa koji odiše neverovatnom pozitivnom energijom i želim da se ovakav doživljaj stvarnosti utisne što dublje u meni i traje što duže na vremenskoj liniji života.
Sada znam formulu — to su nesebično služenje, empatija, razumevanje i bratska ljubav prema svim stvorenjima. Ljubav, osnaživanje i nenasilje jesu princip koji pokorava duboke emocionalne rane i gradi mostove tamo gde ih prethodno uopšte nije bilo.
Prethodno sam napisao dva teksta kojima sam uspeo da izrazim sebe i izlijem svoj unutrašnji sadržaj na papir. Zahvaljujući jednom volonteru, taj sadržaj sam podelio sa vama. Zadovoljan sam zbog toga, ali osećam da je sve to još uvek nedovoljno i da sam tek na početku.
Dugo nisam osetio ništa življenja vredno i razvio sam utisak da je sve na ovom svetu isprazno. Kada sam počeo da volontiram, pročitao sam rečenicu: „Činite dobro i dobro će se vratiti.“
Razmišljao sam o tome da li je to zaista tako. Da li još uvek postoji nešto smisleno i vredno u ovom životu. Nisam mogao da dođem do odgovora, pa sam odlučio da pokušam da ga pronađem iskustvenim putem.
Nakon svih doživljaja tokom volontiranja, otkrio sam da se emocionalna satisfakcija na ovom svetu još uvek može doživeti. I da, iako većina stvari i postignuća na kraju ostave samo bledu senku i sećanje, još uvek postoji način da se utaba put istinskoj, trajnoj sreći.
To je put čije elemente sačinjavaju dobra dela. Ako nešto još uvek vredi na ovom svetu, to je iskreno, namerno i ciljano dobročinstvo.
Zato — još jednom, HVALA.
